Burgenland

Gradišće,(Burgenland) najjužnija i istovremeno najmlađa austrijska savezna pokrajina, proteže se na površini od 4.000 kvadratnih kilometara. Glavni grad pokrajine je Željezno (Eisenstadt). Pokrajina je podijeljena na sedam kotara, a gradovi Željezno i Rust kao slobodni gradovi posebne su administrativne jedinice. U Gradišću živi 270.880 stanovnika ili 3,5 posto od celokupnog austrijskog stanovništva, pa je to najmanja austrijska savezna pokrajina. Tu se proteže državna granica u dužini od 397 kilometara, od čega čak 356 kilometara otpada na zajedničku granicu s Mađarskom. Deo je takozvanog "Panonskog prostora"Sto je to zapravo panonski prostor? Za akademika Nikolu Benčića pojam panonskog prostora je "zajednicka sudbina ljudi od Moravske do Hrvatske, u kojoj se ponovno susreću Hrvati, Slovenci, austrijski Nijemci, Mađari, Slovaci i drugi;  svi oni koji se osjecaju Panoncima. To je zagonetan prelaz da ga ne osetiš, to je miran suživot, to je čarobna osebujnost koja dolazi iz dubine, iz korena, to je stanje u kojem živimo".

Još i danas Gradišću, smeštenom na rubu Panonske nizije, pečat daju idilična seoca i sela. Čak i glavni grad pokrajine Željezno, koji je kulturno i duhovno središte, ima jedva nešto više od 10.000 stanovnika. Ostala gradska središta su Mattersburg, Oberpullendorf (Gornja Pulja) i Oberwart (Gornja Borta). Gradišće ima vrlo mešovitu strukturu stanovništva za koju je svojstven miran suživot bez sukoba nemačkog, hrvatskog i mađarskog stanovništva, kao i suživot vernika rimokatoličke i protestantske vere. To je pokazatelj koja daje poseban pečat kulturnom, etničkom i društvenom životu Gradišća. 

          Putovanje kroz Gradišćce, ili Burgenland, doima se kao neprestano nizanje sela uredno poslaganih uz dobre i široke puteve, tako da sva ta bezbrojna sela izgledaju poput pravih gradova. Zapravo nigde nema sela, nigde onih brojnih Slavonaca i Ličana sto su pre nekoliko vekova stizali ovamo u velikom broju; kažu da ih je tada bilo čak stotinu hiljada. Današnji podaci govore da ih je u Gradišću jos ostalo oko dvadeset hiljada, premda je više teško povući crtu izmedju njih i Austrijanaca jer se uglavnom dogodila asimilacija.

          Kako je nastalo Gradišće? Promatrajući ta bogata mjestašca, vrlo se malo može videti od istorije. Čak i sam naziv Burgenland nije odvajkada jer se počeo upotrebljavati tek od 1918. godine. Pre toga je za to područje, koje je zapravo jedno od mladjih austrijskih saveznih drzavica, bivalo verovatno više naziva.Kada se udje u glavni grad Eisenstadt ili, kako bi gradišćanski Hrvati to najradije uvijek zvali, Željezno, oseti se istorija. Gradić koji ima svoju dušu, svoju tradiciju, čiji ambijent posve odgovara pravoj srednjoevropskoj urbanoj sredini, s austrougarskim stihom. Dvorac Esterhazy, simbol grada, koji dominira središtem, danas privlači brojne turiste koji navracaju iz tridesetak kilometara udaljenoga Beča. Ta golema gradjevina bila je vlasništvo ugledne feudalne familije pod Habsburgovcima, koji su sve do 1945. bili na visokim položajima u tom delu Europe.Celi Burgenland nekako odiše austrougarstinom. Počevši od prezimena pa do nekih tradicijskih i arhitektonskih detalja, svuda se primećuje mešavina dvaju podneblja.
         

U prostranoj pešackoj zoni, koja je i trgovački i kulturni prostor za popodnevnu dokolicu Austrijanaca, gdje se može obaviti trgovina sitnim potrepštinama, čuti pokoja starohrvatska, gradišćanska reč, a katkada primetiti i natpis na trgovini koji nema veze s Austrijom, kao sto je ime vlasnika jedne cvećare na kojoj je istaknuto Horvath. Medjutim, mlada prodavačica nije bila sigurna ima li joj gazda veze s Hrvatskom ili je reč o Madjaru. Za nju je sve to ionako obična Austrija.

Der Name Joseph Haydn ist untrennbar mit Eisenstadt (Burgenland) verbunden. Ab dem Jahr 1761 wirkte er mehr als vierzig Jahre als Kapellmeister am Esterházyschen Hof. Fünf Jahre nach seiner Bestellung erwarb Joseph Haydn ein barockes Bürgerhaus in der heutigen Haydngasse 21, das er 12 Jahre lang bewohnte.

Haydn war Zeit seines Lebens auf Schritt und Tritt sowohl von ländlicher Lebens- und Arbeitswelt umgeben als auch mit verschiedenen volksmusikalischen Ausdrucksformen konfrontiert. Als Komponist hatte Haydn daher vielfach Gelegenheit, diese aus erster Hand kennen zu lernen und in seinen Werken in der für den ‚genius loci' besonderen Art und Weise wiederzugeben.

In der Sonderausstellung werden die Einflüsse aus der Volksmusik der Kroaten, Ungarn und der deutschsprachigen Bevölkerungsgruppen dargestellt. Originalpartituren Haydns, Volksmusikinstrumente, Originaltrachten uvm. vermitteln dabei einen Eindruck von der Vielfalt und dem bunten Spektrum der Volkskulturen und ihrer Musik.