Vjeruju vo jedinu
i vo jed,
i vo inu
ravnicu - mater moju i zapljuvanu i svetu,
tu Vojvodinu u soli,
u hlebu
i ne veruj joj, veru joj njenu,
i krv joj smotsku i prokletu.
I slepacki joj se molim dok mi na usni skrguce i mirise
rdja i rze blagoslovena kao pricest
i zrno aprilske kise,
i dok me kolje pod grlom njen dah
ljut kao vila
pa teme i celo skropi beli cvet bagremova
i dok se rvem sa zitom
dok zvezde po meni mile
a ona rominja i tinja
i survava se s krova
sva torzestvena i rozdestvena od lepote

i rugla
i kao srca mokra i kao srca okrugla.
Jao, ravnico, zloslutnico
zlatna sacmo u sisi
Jao, svevisnja moja iz birtije i crkve!
Ti duso sto isplazena
i bosonoga visis
i pozlacena
i placena
i detinjasta
i lukava...
A tako sasvim sveta,
i zlikovacka
i lomna
I kao nebo niska i kao nebo ogromna.
Volim je od stala do neba
I od blata do psenice
Toplu od ciganskih gudala
i od blagdanskih ocenasa.

Mucu steoni vinogradi
Peni se jesen u kacama
Rdjaju po bespucima vetrovi
sa kutnjacima masnim od slanine
. . . . . . . . . . . . . . . . .
Jao ravnico
Jao krtico
jao bezglava tico
Jao sve moje nesito i ponosito i napito
moja zetvo i zito
moja kletvo i tugo
I jao Vojvodino - gladna godino
I Vojvodino - dugo!
Sirok Dunav
Siroke Pustare
Siroko garavo oko
Jao ravnico...
Nazdravlje dizi case
 

Jao ravnico
moja zetvo i zito
I jao Vojvodino - gladna godino
I Vojvodino - dugo!
Sirok Dunav
Siroke Pustar.
Nazdravlje dizi case
Razbij astale sakom
Zapevaj preko njiva neka zabride kosti...
pevaj pijano racki,
madjarski
totski
vlaski
rusinski
crnogorski
bunjevacki i licki preko dalekih njiva
Od seljacke sam lepote
radosti
psovki
i znoja
Razdrljaj prsluk i gutaj!
Ja ovu zdravicu placam